„Da li će se to i dogoditi ne mogu sa sigurnošću reći. Kako sada stvari stoje moja nada nije bez osnova, ali ostaje da se vidi kako će na kraju biti. Kada je u pitanju odlazak na jedno takvo takmičenje, osim prikazanog kvaliteta, mnogo drugih faktora utiče da li će se vaše ime naći na konačnoj listi sudija“, rekao je Mažić, dodavši:
„Proverava se sve i na svakom koraku. Iz utakmice u utakmicu, od seminara do seminara. Jedna od novih provera je seminar glavnih sudija koji se održava u Brazilu od danas do 1. juna. Odlazak na Svetsko prvenstvo bio bi moj veliki uspeh“.
Mažić suđenjem se počeo baviti 1996. godine. Kaže, sve je počelo kao u Andrićevoj „tok događaja ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo te događaje podnijeti, u dobroj mjeri zavisi od nas“.
„Kao aktivni fudbaler nakon povrede kolena otvorilo se pitanje, šta dalje? Ostati u fudbalu, ili ga definitivno napustiti!? U toj dilemi odlučio sam se za poziv fudbalskog sudije kako bi i dalje ostao u fudbalu. Razmišljao sam, ako sam se odlučio za fudbalskog sudiju, 'ajde da vidim dokle mogu doći. I eto, tu sam gde sam“, govorio je Mažić.
Kako je vrijeme odmicalo poziv fudbalskog sudije Mažiću ušao je u krv.
„Zavoleo sam ga onako kao što dete zavoli svoju prvu igračku, tako da mi je suđenje postalo velika ljubav. Kao što se prve ljubavi ne mogu nikada zaboraviti, tako se i prva utakmica koju sam sudio u seniorskoj konkurenciji nikada ne može zaboraviti. Bilo je to davne 1996. godine u jednom malom mestu koje se zove Lok. Sigurn sam da to mesto ne možete da nađete na karti, ali za to mesto vežu me izuzetno prijatna sećanja“, kazao je Mažić.
Mažić tvrdi da u sedamnaestogodišnjoj sudijskoj karijeri utakmice nikada nije dijelio na teže i lakše.
„U pozorišnoj umetnosti podstoji izreka koja kaže: ''Nema malih i velikih uloga, ima samo dobrih i loših glumaca''. Takvim jednim razmišljanjem se i ja rukovodim kada je u pitanju moje određivanje prema utakmicama. U svakom meču želim da dam svoj maksimum bez obzira o kakvoj je utakmici reč. Svakom susretu jednako pristupam“, naglasio je Mažić.
Ipak, priznao je da je imao puno teških mečeva koji su odlučivali o raznim stvarima.
„Svaka utakmica u sebi ima jednu posebnu, specifičnu težinu koja je neki put vidljiva, a neki put lebdi u vazduhu poput latentne opsanosti tokom trajanja. Taj moj specifikum u osećaju mi ne omogućava da gradiram mečeve koje sam sudio po principu teška, teža, najteža. Možda ima kolega koji takvu gradaciju mogu da naprave, ali ja ne mogu“, mišljenje je Mažića.
Respekt prema vrhunskim igračima
Veoma je ponosan što na terenima nikada nije doživio fizički napad.
„Što se tiče verbalnih rasprava, njih je bilo i biće dok god se fudbal bude igrao. Fudbal je živa igra koja u sebi nosi mnogo emocija i strasti. U tom kovitlacu ljudskih osećanja često se dešava da igrači burno reaguju. Neki mogu takva svoja ponašanja da kontrolišu, dok drugi pak to nisu u stanju jer je to jače od njih. Zbog toga uvek pokušavam da razumem igrača zašto reaguje kako reaguje i šta ga je podstaklo na jednu takvu reakciju. Pokušavam da odgonetnem šta se krije iza burne reakcije igrača. Psihologija u suđenju danas je postala veoma važan element“, smatra Mažić.
Mažić dobiva sve veće povjerenje UEFA. Sudio je neke od važnijih mečeva u Ligi prvaka, te na izmaku ove sezone i polufinale Evropa lige, Fenerbahce – Benfica (1:0). Na terenu se susretao sa najboljim fudbalerima današnjice…
„Svaki od tih igrača kojima sam sudio ima u sebi nešto što ga čini velikim. Messi je igrač koji može sa loptom kao malo koji drugi. Xavi i Iniesta su najbolji primeri da se fudbal igra „glavom“. Humels s durge strane predstavlja igrača čija disciplina u igri, držanje tokom utakmice i odgovornost imponuju za videti. Sve su to velike zvezde svetskog fudbala koje zaslužuju respekt i poštovanje“, rekao je Mažić za AA.
Dobri odnosi sa kolegama u regiji
Najdraži meč u kojem je dijelio pravdu srbijanskom sudiji (na FIFA listi od 2009. godine) je susret Barcelone i Spartak Moskve.
„Ta utakmica mi je posebno draga jer je to bio moj debi u Ligi šampiona. Koliko sam se radovao tom ogledu, toliko sam i strahovao da li će sve proći kako treba. Znate, neka šansa se pojavi pred čovekom samo jednom i valja je zato oberučke uhvatiti. To je bila moja šansa kojoj sam se iskreno radovao, i koju sam na kraju oberučke prigrlio“, objasnio je Mažić.
Nakon Slovenca Damira Skomine, koji će sutra u Londonu biti četvrti sudija ovosezonskog finala Lige prvaka između Bayerna i Borussije Dortmund, Mažić je drugi najbolje rangirani arbitar sa naših prostora na popisu FIFA i UEFA.
Naglašava da su sudije sa Balkana u dobrim odnosima.
„Sa većinom kolega iz regiona imam dobre odnose. Tu nema ama baš nikakvih prepreka. Izdvojio bih prijateljstvo sa Hrvatima Ivanom Bebekom i Marijom Strahonjom, te Makedoncem Aleksandrom Stavrevim. Međutim, izrazito dobre odnose imam sa Skominom. Često se čujemo, a na seminarima smo i gotovo uvek zajedno“, kaže Mažić za AA.
